Opsesivne misli – kako nastaju, kako se održavaju i kako se prevazilaze

Marija Budimir
Napisala Marija Budimir

Opsesije su nametljive, neželjene i odurne misli. Koliko god im se osoba opirala one se iznova i iznova javljaju, ometaju koncentraciju i veoma uznemiruju. Opsesivne misli su često  toliko mučne i odurne da se osoba koja ih doživljava, obično stidi ili plaši da o njima razgovara sa drugim ljudima.

Prosečan čovek u budnom i svesnom stanju ima više od 2000 misli na sat (rezultati pojedinih studija pokazuju da je taj broj znatno  veći, čak 4-5000). Većina tih misli nije nam značajna i najčešće se njima i ne bavimo.

Neželjene misli se obično javljaju usled stresa ili povišene anksioznosti, a stres može povećati učestalost neželjenih  misli.

Važno je istaći da  bukvalno svaki čovek na planeti povremeno ima neželjene misli, slike ili impulse. Ljudi većinu ovih misli, slika i impulsa obično ignorišu ili odbace kao besmislene. Međutim, ukoliko čovek neku od ovih misli, slika ili impulsa protumači kao značajnu ili zaključi da misao otkriva nešto važno  o njemu, ta misao, slika ili impuls može postati opsesivna. Ako osoba poveruje da je  neželjena misao važna i da je znak mentalne bolesti, gubitka kontrole ili slično, opsesivna misao postaje češća, teža i mučnija.

Sadržaj neželjenih misli koje doživljavaju prosečni ljudi i neželjenih misli koje imaju ljudi koji se bore sa opsesijama se ne razlikuje.  Ono što razlikuje opsesivnu od obične neželjene misli je značenje i značaj koje im pridajemo.  Druga stvar koja „pretvara“ običnu neželjenu misao u opsesivnu misao  je borba i otpor. Što se nekoj misli više odupiremo to je ona intenzivnija, učestalija i  više uznemirujuća.

 

Svi imamo neželjene misli ali ih najčešće pustimo. Na primer , većina vozača se povremeno razbesni i opsuje ponekad u sebi, a ponekad  naglas. Međutim, veoma retko ozbiljno shvatamo agresivna osećanja koja doživimo u tim situacijama. Ne prođe mnogo, mi se smirimo i pustimo agresivne misli kao nevažne. Nasuprot tome, ako nam iz čista mira padne na pamet da namerno pregazimo pešaka , to može da predstavlja problem. Ako  ovu misao protumačimo kao znak prikrivenih ubilačkih težnji, to nas može u priličnoj meri uznemiriti.

Da li Vam je ikada u toku vožnje na pamet pala neka glupost? Ili nekom drugom prilikom? Da li ste ikada imali glupave ideje u vezi  religije, seksa ili nasilja? Ako jeste koje od ovih misli su Vas uznemirile, a koje ne?  Da li znate zbog čega su Vam neke misli uznemirujuće, a neke ne?

Opsesivne misli obično sadrže neku od sledećih tema: agresija (povreda, nasilje), religija (bogohuljenje),  neprihvatljivo/neuobičajeno seksualno ponašanje (npr. nasilan seks, ili preispitivanje seksualnosti). Ako imate opsesivne misli u vezi neke od ovih tema,  zapitajte se zbog čega se ostale teme ne pojavljuju u Vašim opsesijama.

 

Sadržaj  opsesivnih misli u tesnoj je vezi sa Vašim vrednostima – misao koja nije u skladu sa Vašim vrednosnim sistemom uznemiriće Vas više nego ona koja se ne suprotstavlja Vašem sistemu vrednosti (npr. misao „Šta ako se skinem go u crkvi?“ uznemirujuća je za visoko religiozne ljude (mogu posumnjati u iskrenost svoje vere), onima  koji to nisu može biti čak i smešna)

 

Dakle, što je značenje i značaj koji pridajete neželjenoj misli veći – veća je i učestalost i nivo uznemirenosti koju ta misao izaziva. I zato, kada opsesivnoj misli prestanete da pridajete visok značaj (ne da prestanete da vrednujete stvari koje su Vam značajne, nego da prestanete da verujete da prisustvo neželjenih misli dokazuje da su te vrednosti ugrožene),  misli će se javljati sve ređe i biće sve manje uznemirujuće.

Neželjene misli su uznemirujuće i prirodna reakcija je otpor, odbrana. Međutim svaki pokušaj borbe i potiskivanja može pojačati intenzitet i učestalost neželjenih misli! Što se više borite protiv njih one su grđe.

Pokušaji borbe, kontrole i neutralizacije imaju sasvim suprotan efekat od željenog – umesto da smanje učestalost i oslabe opsesivne misli, one ih čine jačim i upornijim.

Neutralizacijom  nazivamo svaki pokušaj popravljanja, ispravljanja, promene ili odricanja opsesija. Uobičajeni primeri neutralizacija uključuju: kompulsivna ponašanja kojima se skreće misao sa opsesije kako bi se zaštitio onaj na koga se misao odnosi; poricanje misli; teranje misli; izgovaranje zaštitne rečenice ili molitve; zamišljanje da žrtve našeg  „nasilnog čina“ ožive, itd. Većina neutralizacija je prikrivena, unutrašnja i obično zahteva jaku  koncentraciju, i iscrpljujuća je. Spoljne, vidljive neutralizacije uključuju komulsivno proveravanje, čišćenje i ređanje.

 Na kraće staze ovi pokušaji neutralizacije uglavnom uspešno  smanjuju anksioznost i neprijatnost, i  to  brzo. Na duže staze, međutim, neutralizacije održavaju i potkrepljuju ideju da je opsesivna misao zaista značajna i da bi se ono čega se osoba plaši i dogodilo da nije bilo neutralizacije.  Istina je da, iako sporije,  neprijatnost koju opsesivna misao izaziva prolazi spontano, a ono čega se osoba plaši i nastoji da spreči neutralizacijom ili kompulzijom ne dešava se i kada čovek ne uradi ništa.

 

Kada Vaše razumevanje  značaja i značenja Vaših neželjenih misli bude realnije, smirenije i balansiranije, kada prestanete da se borite i odupirete –  opsesije će oslabiti, prestaće da vas uznemiruju, a mogu i sasvim nestati.

Ljudi nemaju apsolutnu kontrolu nad svojim mislima – ne možemo da sprečimo da nam neke misli i ideje padaju na pamet.  Kontrola koju imamo, kada su naše misli i ideje u pitanju,  leži u izboru – koliko ćemo im značaja i pažnje posvetiti.

Ne možemo sprečiti da imamo glupe i „neprihvatljive“ misli, ali možemo da izaberemo da se njima ne bavimo. Kada ih prihvatimo kao neprijatne, ali sasvim bezopasne – opsesivne misli će prestati da nas opsedaju.

*Tekst baziran na poglavlju The nature of obsessions u knjizi „The treatment of obsessions“ –  S. Rachman

O autoru

Marija Budimir

Marija Budimir

Marija Fuštar
Profesija: Psiholog
Zanimanje: Psihoterapeut
Status: Sertifikovani terapeut
Grad:Bor
Licenca: REBT i KBT terapeut
EMDR ACT