Robovi neograničenog izbora

izbor je mogucnost
Marija Budimir
Napisala Marija Budimir

Živimo u vremenu neograničenih izbora i mogućnosti. Možemo da biramo čime ćemo  se baviti, da li ćemo i  s kim da se venčamo, kako ćemo da provodimo vreme… I u sasvim jednostavnim stvarima, kao što je pranje kose na primer, izbor je postao neograničen. Da li ćete šampon protiv peruti, za masnu ili suvu kosu, za volumen ili možda farbanu i bez sjaja… I da koji brend izabrati….Da li ćete onaj sa jojobom ili arganovim uljem?!

Da li je neograničen izbor zaista učinio da živimo bolje?

  1. MIT: neograničena mogućnost izbora, vodi do neograničene slobode, a neograničena sloboda znači veće blagostanje.

 Nesumnjivo živimo bolje i srećnije ako možemo da biramo nego ako nemamo izbora, ali da li smo zaista slobodniji i  srećniji što je izbor veći?

Klinička praksa pokazuje da nismo – u poslednjih dvadeset godina sve smo anksiozniji i depresivniji. Neograničene mogućnosti nas izgleda unesrećuju. Zbog čega?

Zamislite da treba da kupite farmerke…. Kakve bi ste slim-fit, low waist, dark-wash, but-cut…U vreme kad sam bila tinejdžerka trebalo je da rešim dilemu – obične ili levis 501.  Sada treba da otkrijem koji mi to par, u moru različitih farmerki, najviše odgovara. Želim da nađem savršene farmerke. Očekivanje da savršene farmerke postoje, podgrejano činjenicom da je izbor ogroman,  biranje farmerki pretvara u dugu iscrpljujuću potragu.  Potraga se završava pronalaženjem odgovarajućeg, dovoljno dobrog para. Stoje mi bolje i od 501 i od „običnih“ ali … nisu savršene.  Očekivanja  mi nisu ispunjena, pa je uživanje u novim farmerkama umanjeno razmišljanjem o tome da li sam pogrešila (možda je trebalo da izaberem one tamnije?) da nisam prerano odustala (možda bih u drugoj radni našla bolje?).

Stvari postaju komplikovanije kada počnemo da preispitujemo svoje važne životne odluke (možda bi bilo bolje da sam se bavila nečim drugim, preselila u inostranstvo, rodila još dece…) zaključimo da smo pogrešili (ili da smo mogli bolje) i osudimo sebe. Krivimo sebe što smo izabrali jednu a ne drugu mogućnost, i to samo zato što nismo bili dovoljno pametni i/ili dobri… jer mogli smo drugačije, imali smo izbor…. jer ako nisam dobro izabrala u vreme u kome je sve moguće „sky is the limit“ onda sam  ja pogrešna, zar ne?!

  1. MIT: Mogućnost izbora pokreće na akciju. Što veća mogućnost izbora to su ljudi aktivniji.

Činjenica je da su ljudi aktivniji ako imaju veći izbor. Ipak, izbor je ponekad  toliko veliki ( a samim tim i mogućnost da ćemo pogrešiti) da uplašeni i frustrirani odustanemo – i ne izaberemo ništa. Čest je slučaj da mladi ljudi nakon završetka  srednje škole, suočeni sa brojnim mogućnostima:  da li da radim, odem u inostranstvo, nastavim sa školovanjem, a koji fakultet a izaberem – izaberu da ne izaberu.  Ne bave se ničim ne rade ništa… Da ne bi napravili pogrešan izbor izaberu da ne urade ništa. U strahu da ne pogreše (ne pronađu najbolje rešenje) izaberu vrlo loše rešenje.

Neograničen izbor pasivizira – ponekad i   parališe.

Mogućnost izbora okidač je anksioznosti ako čovek veruje da postoji savršeno rešenje, a da on mora da ga pronađe. Uverenje koje povodom mogućnosti izbora uvodi u depresivnost je da ako pogrešite dokazujete da ste običan glupan i sasvim neadekvatan. Ukoliko pak verujete da zaslužujete samo najbolje, odsustvo savršenog rešenja frustriraće vas do te mere da postajete besni na svet, okolnosti ili ljude koji vam ne daju ono što vam pripada.

 Ako je sve moguće, bez limita i ograničenja,  rezultat nije više slobode nego –  paraliza i praznina jer „ne može se napuniti posuda bez zidova“.  

Zato ograničite sebe – odredite svoje granice, svoju meru, prihvatite činjenicu da ne postoji savršen, već samo dovoljno dobar izbor – oslobodite se tiranije neograničenog izbora

 

O autoru

Marija Budimir

Marija Budimir

Marija Fuštar
Profesija: Psiholog
Zanimanje: Psihoterapeut
Status: Sertifikovani terapeut
Grad:Bor
Licenca: REBT i KBT terapeut
EMDR ACT