ŠEMA TERAPIJA

Marija Budimir
Napisala Marija Budimir

Šta je šema terapija?

Šema (Shema) terapija je integrativni psihoterapijski pristup. Ona kombinuje teorijske koncepte , metode i tehnike različitih psihoterapijskih pravaca  i pristupa (kognitivno-bihejvioralnih, psihodinamskih, emocionalno-fokusiranih, teorije  atačmenta).  Otac Šema terapije je dr.Džefri Jang (Dr.Jeffrey Young)

Kada šema terapjia pomaže?

Šema terapija je  namenjena tretmanu različitih dugotrajnih teškoća i problema, koje su posledica disfunkcionalnih životnih obrazaca naučenih u ranom detinjstvu (šema). Šeme mogu biti razlog hronične anksiznosti i depresije, mogu dovesti do poremećaja ličnosti i ozbiljnih problema u ponašanju i interpersonalnim odnosima.

Šta je šema?

Šema je izuzetno stabilan i dugotrajan obrazac, koji se formira u ranom detinjstvu i opstaje i razvija se tokom života. Svi imamo šeme i one u najvećoj meri određuju naš pogled na svet. Šeme su sačinjene od sećanja, telesnih senzacija, osećanja i kognicija (misli, zaključaka, uverenja).

Šeme su način na koji čovek razume i doživljava sebe, druge ljudi i okruženje. Šeme se retko preispituju i čovek ih najčešće doživljava kao realnu i jedino moguću sliku sveta.  Šeme su samo-održive i veoma otporne na promenu (jer se u skladu sa njima čovek ponaša i oseća i time potvrđuje njihovu tačnost).  Na primer deca koja razviju šemu Neuspeh, retko je promene i kada odrastu. Šema se retko menja spontano, bez psihoterapije. Uspeh najčešće nije dovoljan da bi se šema o neuspešnosti promenila; koliko god uspešna osoba bila ona će se i dalje osećati kao gubitnik ili „folirant“. Šema se bori za opstanak i najčešće uspeva u tome.

Kako nastaju šeme?

Šeme nastaju u detinjstvu i ranoj adolescenciji,   kada osnovne emocionalne potrebe nisu adekvatno zadovoljene. Na formiranje (maladaptivnih) šema u najvećoj meri utiče  ponašanje roditelja, njihove negativne i neadekvatne reakcije na dete, traumatična iskustva, kulturološki faktori, ali i temperament deteta.

Kako šeme „rade“?

Kada se jednom formiraju, šeme ne prestaju da postoje iako ih nismo uvek svesni. Najčešće funkcionišu suptilno i neprimetno. Međutim, kada šema „ispliva“ ili je pokrene neki (ili nekoliko) stresnih događaja, ona sasvim preplavi i obuzme naše misli i osećanja. Tada osoba iracionalno misli,  doživljava intenzivne nezdrave emocije i disfunkcionalno se ponaša.

Koje šeme postoje?

Emocionalna deprivacija

Ova šema zasniva se na uverenju da niko i nikada neće zadovoljiti naše emocionalne potrebe (potrebu da budemo tretirani s pažnjom, saosećanjem, ljubavlju, da nas drugi zaštite, brinu o nama i usmeravaju nas). Ovu šemu često razviju osobe čiji roditelji nisu odgovarali na emocionalne potrebe (dete nije osećalo da je voljeno, zbrinuto i prihvaćeno).

Napuštanje / nestabilnost

Šema se zasniva na očekivanju da ćemo biti napušteni, ako se za nekog vežemo. Osoba je uverena da će se emocionalna veza sigurno prekinuti. Osobe koje razviju ovu šemu su se kao deca suočile sa razvodom ili smrću roditelja. Ova šema se može formirati i zbog nedosledne i neodgovarajuće brige o dečjim potrebama (npr. dete je često ostavljano samo ili se o njemu nije odgovarajuće brinulo duži vremenski period).

Nepoverenje/zlostavljanje

Šema počiva na očekivanju da će nas drugi ljudi namerno iskoristiti na neki način. Ljudi sa ovom šemom očekuju da će ih drugi povrediti, prevariti ili ponižavati. Osobe sa ovom šemom sklone su da napadnu prve i da se svete. U detinjstvu, ljudi sa ovom šemom, bili su zlostavljani ili ponižavani od strane roditelja, braće, sestara ili vršnjaka.

Socijalna izolacija/otuđenost

Osoba je uverena da je drugačija, da ne pripada, da je izolovana od ostalih ljudi. Ovo uverenje je najčešće posledica ranog iskustva – da se ono razlikuje od drugih ljudi ili da se njegova porodica razlikuje od drugih u okruženju

Defektnost/stid

Šema zasnovana na uverenju da smo suštinski neadekvatni i/ili potpuno (iznutra i spolja) nedopadljivi, i da će to drugi otkriti ako nam se približe i stvarno nas upoznaju. Osećaj neadekvatnosti i „pokvarenosti“ često je praćen stidom. Osobe sa ovom šemom su kao deca često kritikovane (u porodici ili vršnjačkoj grupi) i dobijali poruku da nisu vredni pažnje i ljubavi.

Neuspeh

Ova šema bazira se na ubeđenosti osobe da je nesposobna da bude uspešna u poslu, školovanju, sportu kao drugi ljudi. Osoba veruje da je nesposobna, glupa, netalentovana. Ljudi sa ovom šemom često odustaju i ne pokušavaju jer su ubeđeni da neće uspeti, ili se previše trude kako bi izbegli grešku. Ova šema razvija se kod ljudi koji su kao deca često ponižavani i tretirani kao gubitnici, nedovoljno dobri, u različitim oblastima (školi, sportu…). Roditelji ove dece najčešće nisu adekvatno podržavali , ohrabrivali ili disciplinovali (previše strogi, previše popustljivi ili nedosledni) dete da postigne uspeh u školi ili sportskim aktivnostima.

Funkcionalna zavisnost/ nesposobnost

Ova šema počiva na uverernju osobe da nije sposobna da se samostalno stara o sebi i obavlja svakodnevne obaveze. Ljudi koji imaju ovu šemu često se preterano oslanjaju na druge ljude u donošenju odluka i započinjanju novih aktivnosti.  U detinjstvu ove osobe nisu ohrabrivane da budu samostalne, nisu razvili veštine i samopouzdanje da mogu da brinu o sebi.

Podložnost, osetljivost na povredu ili bolest

Ove osobe su ubeđene da su na ivici da iskuse veliku katastrofu (zdravstvenu, finansijsku…). Ova šema može motivisati osobu da preterano brine i trudi se da prenebregne katastrofu. Najčešće je ubeđenje da je svet opasno mesto naučeno od (jednog ili oba) roditelja.

Umreženost/nerazvijen self

Ova šema počiva na  nedostatku individualnosti i unutrašnje usmerenosti. Osoba koja ima ovu šemu često ima osećaj praznine ili preplavljenosti. Razvoj ove šeme najčešće je podstaknut roditeljskim ponašanjem koje sputava odvajanje  i individualizaciju – preterana kontrola, grdnja, uvrede ili preterana zaštita.

Podređivanje /subjugacija   

Šema počiva na uverenju osobe da mora da se povinuje kontroli da bi izbegla negativne posledice. Često je praćena strahom da se drugi ne naljute i ne odbace je. Ljudi sa ovom šemom ignorišu sopstvene želje i osećanja. Najčešći uzrok je izrazito kontrolišući roditelj.

Samožrtvovanje

Ova šema se ogleda u preteranom žrtvovanju i zanemarivanju sopstvenih potreba kako bi se pomoglo drugima. Kada se bave svojim potrebama i željama, ljudi sa ovom šemom često osećaju krivicu. Da bi izbegli krivicu ove osobe nastavljaju da stavljaju potrebe drugih ispred svojih. Ove osobe samo-žrtvovanje koriste kao način da se ostvare, pronađu smisao i podignu samopoštovanje. U detinjstvu ove osobe su najčešće bile preterano odgovorne za (osećanja i blagostanje) jednog ili oba roditelja.

Traženje priznanja i potvrde

Osobe sa ovom šemom veruju da je neophodno da dobiju priznanje i pažnju drugih ljudi da bi vrednovali sebe,  preokupirane su dobijanjem potvrde, priznanja i pažnje. Njihova slika o sebi često zavisi od reakcija drugih ljudi. Roditelji ovih osoba često su stavljali akcenat na status, izgled ili priznanje i hvalili dete kada  uspe u nečemu što privlači pažnju i pohvalu drugih ljudi.

Negativmost/pesimizam

Osoba sa ovom šemom ima pesimističan pogled na svoj život i budućnost, oseća se ranjivo i anksiozno i jako se trudi da izbegne greške. Ova šema najčešće se usvaja od roditelja koji su imali negativan pogled na stvari, predviđali najgore i često govorili ne.

Emocionalna inhibiranost

Šema počiva na uverenju osobe da mora da inhibira (ukoči, sputa) osećanja i impulse, naročito bes, da ne bi povredila osećanja drugih ljudi, izbegla sramotu, osvetu, odbacivanje ili gubitak samopoštovanja. Osobe sa ovom šemom često izgledaju ozbiljno i napeto. Roditelji osoba sa ovom šemom, najčešće nisu ohrabrivali, već branili, slobodno izražavanje različitih emocija.

Nepopustljivi standardi/preterana kritičnost

Ova šema počiva na jednom (ili oba) od sledećih uverenja:  verujete da ništa što uradite nije dovoljno dobro, da uvek morate da se više trudite i/ili su vam prenaglašeno važne vrednosti kao što su: status, moć, bogatstvo na uštrb socijalne razmene, zdravlja i sreće. Roditelji osoba sa ovom šemom, najčešće nikad nisu bili zadovoljni ili su obraćali pažnju na dete samo kada ostvari izuzetan uspeh.

Sklonost kažnjavanju

Osobe sa ovom šemom veruju da i on i drugi treba da budu kažnjeni i da plate za svoje greške.  Roditelji ovih osoba su ih krivili i kažnjavali kada pogreše. Kazne su često bile nesrazmerne prekršaju. U porodici osoba sa ovom šemom na praštanje se gledalo kao na slabost.

 

Pravo/grandioznost

Ova šema bazirana je na uverenju  da možete da uradite, kažete, uzmete sve što želite uvek i odmah, ne vodeći računa o mišljenju i željama drugih. Osobe sa ovom šemom ne razmišljaju o tuđim potrebama i o tome kako će njihovo ponašanje dugoročno uticati na odnose sa drugim ljudima. Roditelji doprinose razvoju ove šeme tako što detetu ispunjavaju sve želje i ne postavljaju granice, pa dete ne nauči šta je a šta nije socijalno prihvatljivo. Ova šema može da se razvije kako bi kompenzovala emocionalnu depriviranost i osećanje neadekvatnosti.

Nedovoljna samo-kontrola i samo-disciplina

Ova šema odnosi se na izrazito nisku sposobnost osobe da toleriše i trpi frustracije i ograničenja kako bi ostvarila svoje ciljeva, kao i da se uzdrži od ispoljavanja osećanja i impulsa.  Ekstremno ispoljavanje ove šeme su adiktivna i kriminalna ponašanja.  Ova šema se razvija ukoliko roditelji nisu odgovarajuće disciplinovali svoju decu ili su i sami imali problem niske samo-kontrole.

O autoru

Marija Budimir

Marija Budimir

Marija Fuštar
Profesija: Psiholog
Zanimanje: Psihoterapeut
Status: Sertifikovani terapeut
Grad:Bor
Licenca: REBT i KBT terapeut
EMDR ACT