Šta je anksioznost?

Marija Budimir
Napisala Marija Budimir

Anksioznost je osećanje – anksioznost nije dijagnoza! Zvuči kao dijagnoza jer u našem jeziku nema odgovarajuće reči za ovo osećanje –  strepnja, trema, briga najviše odgovaraju onome što  stručnjaci (i Englezi) podrazumevaju kada kažu  anksioznost.

Anksioznost je osećanje koje se javlja kada se suočavamo sa životnim situacijama koje su nam značajne i neizvesne. Prirodno je i sasvim očekivano da pre razgovora za posao, ispita, prvog sastanka, prezentacije,  osećamo određeni stepen anksioznosti.  Prirodno, očekivano, čak i poželjno. Nije dobro da u važnim situacijama ne osećamo ni malo anksioznosti. Umerena anksioznost ili „pozitivna trema“ pomažu da se bolje pripremimo  i bolje „pokažemo“.

Kao i svako osećanje i anksioznost se ne dešava samo u glavi i duši, već i telu. Fiziološki anksioznost je isto što i strah – deo nervnog sistema (ANS) aktivira brojne složene procese u organizmu koji imaju za cilj da sačuvaju život (ova reakcija poznata je kao „bori se ili beži“odgovor). Za razliku od straha koji se javlja kada organizam reaguje na neposrednu opasnost ( „okidač“ je sada i ovde), anksioznost se javlja kada reagujemo na mogućnost da budemo u opasnosti („okidač“ u budućnosti). S obzirom da lako možemo utvrditi da li smo trenutno u opasnosti, strah prođe kada i neposredna opasnost ili kada proverimo i utvrdimo da je situacija bezopasna (npr. „trgnemo“ se i osetimo strah zbog jakog zvuka sa ulice, pogledamo kroz prozor i vidimo da je uzrok bio pucanj iz auspuha ne iz pištolja). S druge strane mogućnost da budemo u opasnosti ne možemo lako proveriti – nemamo kristalnu kuglu i ne možemo biti sasvim sigurni da se ishod povodom koga smo anksiozni neće desiti (da nećemo pasti na ispitu, obrukati na razgovoru za posao, biti  grubo odbijeni od osobe kojoj izjavimo ljubav,   razboleti,  ili doživeti saobraćajnu nesreću ), pa anksioznost može da se javi, održava i bude jaka i kada nema objektivne opasnosti.

Koliko anksioznosti je previše? Ako se javlja često, traje dugo i iscrpi osobu mentalno i fizički – govorimo  o poremećajima anksioznosti.  Pored izraženog i upornog osećanja anksioznosti (strepnje, napetosti, uznemirenosti…), znak da imate poremećaj anksioznosti su i  intenzivne i dugotrajne fizološke reakcije (ubrzan rad srca, znojenje, ubrzano i plitko disanje, napetost, vrtoglavica, trnjenje ruku i nogu, iscrpljenost) ,  način na koji se ponašate (izbegavate određene situacije i ljude, lako planete, previše pušite, pijete, jedete, proveravate, tražite razuveravanje, previše se oslanjate se na druge ljude) i kako razmišljate( preokupirani ste brigom…„Nešto nije uredu“ „Dešava se nešto strašno“ „šta ako padnem u nesvest?i Šta ako… šta ako…).

Zašto baš ja?  – U  proseku svaka četvrta osoba koju sretnete dok šetate ulicom,  ima, imala je ili će imati neki vid poremećaja anksioznosti.  Oko polovine ljudi koje poznajete bori se sa nekim od simptoma anksioznosti. Podaci iz kliničke prakse pokazuju da je broj osoba koja ima poremećaj  anksiznosti u stalnom porastu.

Poremećaj anksioznosti ne pada sa neba i obično je posledica neke od kombinacija sledeća tri faktora:

  • Biološka predispozicija – genetski faktor : otpornost organizma na stres jedna je od osobina koje su određene (i) nasleđem. Kao što se razlikujemo po  pragu osetljivosti na mirise i  ukuse, tako se razlikujemo i po pragu osetljivosti na stres
  • Razvoj – kako su nas roditelji vaspitavali : Da li su vaši roditelji bili preplavljeni brigom da se ne povredite ili krenete stranputicom, da li su bili kritični i grdili vas zbog svake ocene manje od petice…
  • Okolnosti -traumatični događaj(i) – ljudi suočeni sa traumatičnim događajima (silovanje, rat,  rana smrt roditelja…) u većem su riziku da razviju poremećaj anksioznosti

Prepoznajete neki od faktora? Možda prepoznajete dva, ili sva tri… Nije neophodno da odgovorite na pitanje „Otkud meni poremećaj  anksioznosti?“ da bi ste ga savladali. Ne možete promeniti prošlost, ne možete promeniti biološke predispozicije. Ono što možete promeniti je ono što održava ankioznost sada i ovde – možete promeniti svoje razmišljanje i  ponašanje.

Zamislimo da ste umesto predispozicije za anksioznost nasledili sklonost gojenju. Zamislimo da ste dok ste odrastali živeli u kući u kojoj se neumereno jelo, a da Vam roditelji nisu ograničavali slatkiše, grickalice i gazirana pića. U tom slučaju vaša gojaznost bi bila sasvim očekivana i razumljiva. Da li bi bilo teško da „pod stare dane“  promenite navike i dostignete zdravu težinu – naravno; da li bi bilo moguće – naravno da bi. Isto važi i za anksioznost – promena je teška ali moguća!

Važno je da razumete da:

  • niste krivi za svoju anksioznost, niste je tražili niste je zaslužili
  • koliko god loše postupali, kakve god okolnosti bile – drugi nisu krivi (roditelji, društvo) za vašu anksioznost
  • vi ste odgovorni za održavanje anksioznosti – vi možete promeniti način razmiljanja i svoje ponašanje i tako prevazići anksioznost

O autoru

Marija Budimir

Marija Budimir

Marija Fuštar
Profesija: Psiholog
Zanimanje: Psihoterapeut
Status: Sertifikovani terapeut
Grad:Bor
Licenca: REBT i KBT terapeut
EMDR ACT