Šta su emocije i čemu služe

emocije
Marija Budimir
Napisala Marija Budimir

Emocije (osećanja) su složen fenomen  karakterističan za ljude. Dakle imaju ih samo ljudi i imaju ih svi ljudi bez izuzetka. Ljudi koji izgledaju kao da nemaju osećanja ili kažu da ih nemaju, najčešće ne umeju da ih prepoznaju, a još češće ne žele da ih prihvate jer smatraju da su one odraz slabosti.

Emocije nisu ni dobre ni loše. Nisu nešto čega se treba odricati i stideti, niti nešto čemu treba bezuslovno verovati i čemu se treba sasvim prepustiti. Da bi emocije doprinosile boljem kvalitetu života i služile našoj dobrobiti treba da im priznamo pravo da postoje, naučimo da ih razumemo i njima upravljamo. To se zove emocionalna pismenost , emocionalna inteligencija, emocionalna snaga.

Emocije imaju fiziološku komponentu  koja je  biološki uslovljen odgovor na stimulus iz okruženja

Npr. Kada čujemo glasan zvuk,  u istom trenutku, pre nego što smo i postali svesni da smo ga čuli trgnemo se , zadržimo dah,  srce počne ubrzano da nam kuca i mišići se zgrče.

Ova reakcija organizma zapravo ima funkciju da nas pripremi za borbu ili beg od opasnosti (ovaj deo emocije imaju i životinje). Fiziološka reakcija je trenutna, automatska  i razmišljanje nema nikakvu ulogu na ovaj deo procesa. Fiziološka reakcija  prolazi i organizam se smiruje čim  opasnost prođe.

Priča o emocijama  se za  životinje ovde završava. Kod ljudi stvari se komplikuju, postaju teže i zanimljivije jer na  scenu stupa Mozak. Mozak je taj koji daje značenje, tumači (na žalost ne uvek tačno), priziva uspomene  iz prošlosti i promišlja o događajima u budućnosti. Na taj način fiziološki odgovor organizma može da se javi iako se u okolini ništa ne dešava i može da se održava dugo pošto je realna opasnost prošla.

Npr. Neko može da nastavi da oseća strah dugo pošto se uverio da je glasan zvuk od koga se uplašio proizveo auspuh, a ne pucanj iz pištolja (a šta da je stvarno bio pištolj, šta bi se dogodilo? Šta ako nekad ne bude auspuh nego pucanj?). Neko može da oseti sramotu i potištenost  jer se pred drugim ljudima uplašio od običnog auspuha (Šta će ovi ljudi pomisliti o meni. Kakav sam ja gubitnik kad se trzam na svaki šum…) Neko treći mogao bi da bude besan (Sve sami kreteni voze šklopocije i sipaju vazduh umesto benzina. Ne mogu da podnesem da se stresiram se zbog idiota!)

Osim u održavanju emocija mozak ima ulogu i u razlikovanju emocija, pa istu fiziološku reakciju u prisustvu različitih okidača tumačimo i doživljavamo različito.

Npr: Osećaj propadanja u stomaku koji imamo kada promašimo stepenik , identičan je onom koji imamo kada vidimo osobu koja nam se sviđa. Mozak nam pomogne da prvo  doživimo kao strah, a drugo kao zaljubljenost. Bilolgija ista – emocije različite.

Pored biologije i mozga u priču o emocijama upliću se drugi ljudi.

Bebe imaju samo dva  osećanja –  prijatnost  (toplo mi je, ništa me ne boli, sit sam) i neprijatnost (boli me, gladan sam, strah me je). Vremenom od drugih ljudi (roditelja, odraslih,  braće, vršnjaka) učimo da prepoznajemo i imenujemo različita  osećanja i učimo da ih na odgovarajući način saopštavamo. Polako učimo takođe i da iz reakcija drugih zaključujemo o njihovim osećanjima. U podsticajnim sredinama (porodicama, društvu) nagrađuje se (pohvalom, prihvatanjem) adekvatno ispoljavanje emocija. Postoje sredine u kojima se agresivno ponašanje podstiče, postoje one u kojima se svako ispoljavanje emocija smatra neprihvatljivim i lošim.

Da zaključimo.

  • Emocije su biološki  uslovljen  odgovor na stimulus iz okoline → prirodne su, očekivane i normalne
  • Emocije razumemo i održavamo načinom razmišljanja → možemo naučiti da ih tačnije prepoznajemo i bolje kontrolišemo
  • Emocije su važne u komunikaciji sa drugim ljudima → adekvatno ispoljavanje svojih emocija i bolje razumevanje tuđih  doprinosi kvalitetnijim odnosima sa drugim ljudima

 

Zašto bi smo se trudili da razumemo emocije:

  • Emocije nam pomažu da otkrijemo šta želimo, kada naučimo da ih slušamo, uvažavamo, ali da njihove komande ne izvršavamo uvek i  bez pogovora.
  • Emocije su “začin” života. Bez njih naši životi bili bi proračunati i monotoni.
  • Emocije nam pomažu da se povezujemo sa drugim ljudima, da ih bolje razmemo i uživamo u društvu
  • Emocije su ključ za doživljavanje i razumevanje umetnosti
  • Emocije doprinose da bolje upravljamo životom i kvalitetnije živimo

O autoru

Marija Budimir

Marija Budimir

Marija Fuštar
Profesija: Psiholog
Zanimanje: Psihoterapeut
Status: Sertifikovani terapeut
Grad:Bor
Licenca: REBT i KBT terapeut
EMDR ACT