UVERENJA – PRAVILA PO KOJIMA ŽIVIMO

Marija Budimir
Napisala Marija Budimir

„Ljude ne uznemiruju stvari i dešavanja, već njihov pogled na stvari i dešavanja“ reči su starogrčkog filozofa Epikteta, a ova istina izrečena pre mnogo vekova važi i danas.

Događaji i okolnosti ne izazivaju Vašu reakciju. Vaša reakcija rezultat je onoga što sami sebi govorite o okolnostima i događajima. Misli, a ne događaji izazivaju osećanja i ponašanje. Ili preciznije, događaji i okolnosti su okidači za misli koje zatim određuju kako ćete  reagovati na situaciju. Da li ćete biti preterano uznemireni, blokirani ili ćete biti „pobuđeni“ i adekvatno se izboriti sa izazovom.

Prošlost ne određuje Vaše ponašanje i osećanja  u sadašnjosti. Prošlost je važna, ali samo onaj njen deo o kojem imate stavove i uverenja u sadašnjosti.

Spoljašnji događaji – prošli, sadašnji ili budući – ne mogu izazvati reakciju dokle god ih niste svesni i počnete da razmišljate o njima – uzrok reakcije je ono što sebi govorite o događaju.

Ono što o konkretnim situacijama govorimo sebi zavisi od pravila kojih se držimo. Svako od nas ima sistem opštih pravila. Neka su tačna i pomažu nam, a neka nas ometaju i sabotiraju.  Ovih pravila uglavnom nismo svesni a ona određuju kako ćemo reagovati na život. Kada događaj – okidač pokrene tok misli, način na koji razmišljamo o događaju zavisi od sistema pravila kojih se držimo i podrazumevamo kao jedinu moguću istinu.

Svi ljudi misle i na samo-pomažući i na samo-sabotirajući način. Ali  ljudi mogu i da misle o svom mišljenju –  posmatraju, analiziraju svoje misli i pretpostavke, biraju i menjaju ih. Prepoznati, preispitati, odbaciti samosabotirajuće (iracionalne)  misli i formulisati i  učvrstiti samopomažuće (racionalne)– to je put ka mentalnom zdravlju.

Kako  da prepoznamo iracionalno razmišljanje?

Iracionalno razmišljanje je :

  1. Kruto, teško promenljivo

Ako se nekog razmišljanja držite kao „pijan plota“ odnosno odbijate da od njega odustanete uprkos brojnim dokazima protiv njega (ako se činjenice ne uklapaju sa Vašim mišljenjem mislite da  sa činjenicama nešto nije uredu)– u pitanju je najverovatnije iracionalno razmišljanje. Osećate, ubeđeni  ste da je tačno i to Vam je glavni (često i jedini) dokaz da je tačno.

  1. Izvrće realnost (na pogrešan način tumači ono što se događa u realnosti)

Npr. Kada kažemo sebi  Moram da položim vozački ispit! Bilo bi strašno da padnem! Mi negiramo realnost jer  koliko god se dobro pripremali i žarko želeli – možemo da padnemo na ispitu

  1. Nelogično je

Želim da položim i pripremao sam se, bilo bi strašno da ne položim,  dakle moram da položim! To je nelogično jer ne postoji  zakon koji nalaže da naše želje moraju da se ostvare i trud isplati.

  1. Blokira vas da postignete svoje ciljeve Rezultira ekstremnim emocijama, koje dugo traju, uznemiruju Vas i sputavaju, dovodi do nekonstruktivnog, štetnog ponašanja (povlačenja, odlaganja, zloupotrebe supstanci, agresije i sl.)

Ako se čvrsto držite tog uverenja, bićete napeti danima pre vozačkog ispita, na ispit ćete doći iscrpljeni i uznemireni, što može da omete vašu koncentraciju. Sve to može povećati verovatnoću da padnete na ispitu.

Racionalno razmišljanje je :

  1. Fleksibilno

Kao dobri naučnici spremni ste da preispitate svoje pretpostavke i uverenja i da ih prilagodite realnosti.

  1. U skladu sa realnošću

Jako bih voleo da položim vozački ispit, ali znam da mogu i da padnem. Ako padnem to bi bila prava gnjavaža, ali ne bi bio smak sveta. Priznajem svoju jaku želju i prihvatam realnost – da uprkos želji mogu i da padnem. Procena da bi padanje i ponovno polaganje bila gnjavaža, a ne najgora stvar koja me može zadesiti je takođe tačna.

  1. logično 

Želim da položim i pripremao sam se, bilo bi loše da ne položim,  ali ne moram da položim! To je logično jer iako moja jaka želja i trud postoje ishod nažalost može da bude i drugačiji.

  1. Pomaže da ostvarimo svoje ciljeve (adekvatno se osećamo i ponašamo)

Ako se držite svoje želje, pripremaćete se i biti optimalno pobuđeni i skoncentrisani na ispitu („pozitivna trema“) što će povećati šanse da položite ispit

Važno je naglasiti da racionalno razmišljanje nije isto što i pozitivno razmišljanje. Pozitivno razmišljanje je najčešće iracionalno jer isključuje realnost, negira negativne aspekte okolnosti i događaja – pozitivno razmišljanje (isključivanje negativnih aspekata) nas podjednako može sputavati u dostizanju ciljeva kao i negativno razmišljanje.

U prethodnom primeru pozitivno razmišljanje bi bilo – Sigurno ću položiti ispit! Ja sam najbolji i svemir će mi dati ono što zaslužujem! Ovo razmišljanje je iracionalno jer negira realnost, nije zasnovano na činjenicama, nelogično je i štetno,  jer držeći se ovog uverenja u riziku ste da se ne pripremate dovoljno (jer ste ubeđeni da će te sigurno položiti)padnete  i grdno razočarate kada padnete.

O autoru

Marija Budimir

Marija Budimir

Marija Fuštar
Profesija: Psiholog
Zanimanje: Psihoterapeut
Status: Sertifikovani terapeut
Grad:Bor
Licenca: REBT i KBT terapeut
EMDR ACT